O mira, o tišine..
Konačno, konačno je zaspalo sve troje...a ja sad više nemam volje filozofirati na blogu..umorna sam. Naporni su, ovi moji, stvarno. Naravno da ih volim, moji su..
Opet nas je Personica sjebala, za 3 stotinke...joj kak mi je ta žena nesimpatična...ne mogu si pomoći. Jest da je ljepuškasta, dobra skijašica, ali zakaj, zakaj nas mora uvijek sjebati?? Ma ne smeta me kaj nismo prvi, smeta me kaj je to uvijek ona. I kaj izgleda tak samozadovoljno...ma grgr..ne želim joj zlo, stvarno ne, ali daj ženo dođi jedanput iza Janice...i sve 5. Ako nikak drugačije, padni, ne jako, samo onak malo, izleti sa staze...ili skijaj poolakše malo, kam ti se žuri....ma, sljedeći put ću slati negativne vibre, pa kaj košta da košta.
|
)...imam ja inače i bolju verziju ove pjesma, na kompu naravno, fala na pitanju, ali jednostavno ne znam i ne znam hostati. Regala sam se na osamstosedamdesetšest stranica i nejde i nejde. Neće. Ne radi. Ne kužim. Ne znam. Ali naučit ću ja to, kad-tad, ne zvala se ja kak se već zovem. Amen.
